Gledao sam novi To.
Tri sata dobrog horora. Novi film i nova čudovišta, nikada viđena. Filmu jedino nedostaje malo više horora. Nije me isprepadao kao prethodni, možda zato što je sada naglasak na drugom delu radnje. Kao i knjiga, prva dva sata puna se flashback-ova, ali to ne remeti gledanje. Dok je zadnji sat pravo filmsko savršenstvo. Dosta je uloženo u film, i ispunio je želje publike, samo što nije… dovoljno strašan; scena sa Džordžijem iz prvog dela, momenat odluke da li da se nastavi sa gledanjem ili ode kući, ona filmska tačka kada se vidi sva surovost horor pripovedanja – sada nijedna nije takva.
Kažu biće nastavaka, o To mitologiji i sličnom, hoće ekipa da nastavi one započete priče u filmu, pa što da ne. Mi, ljubitelji horora, to jedva čekamo.
Velika je zamerka onome što se dešava u bioskopu: sala je kao i na "Jezivim pričama iz mraka" puna dece, ova malo starija se plaše...
BEEP! BEEP! RITCHIE!
