Sve podrumske tajne

Žurio je ka kući, ka svetlu koje je blještalo.
Ušao je, a podrumska vrata kao da zaigraše. Začu u sebi glasno: "O ne", potom nogom udari vrata koja su govorila. Neko je bio s druge strane, ovamo hteo. Ne veruje više onome što mu strah govori - ni kućni ni dvorišni - najbolje je da to odmah raščisti sa sobom i da se odupre napadu koji to nije. Strah, velika stvar!
Vrata su bila spremna. Mogao je odmah da pogleda ka mestu u koje nije sišao više od dvadeset godina.
Tada kada je podrum naknadno napravljen, pomagao je da se zemlja iznese i video nešto što mu je život promenilo zauvek; i sada mu je takav, uvek težak i drhtav, kao pravo nevreme. Nešto je bilo u zemlji koju je nosio, nešto tamno žuto, prava lobanja rekao bi. Njegov otac reče da to nije ništa i da može da nastavi da iznosi grumene zemlje i da ne brine mnogo o njihovoj neobičnoj koščatoj tvrdoći. Nije verovao više drugome no svom jakom strahu, pa tada ispusti kutiju sa zemljom, koja povredi očevu nogu, i prosu se svuda po hodniku. Ponovni silazak u mali prostor bio je obavezan, jer tamo beše još zemlje. Ali onda samo otac siđe. Pobegao je i pored dugog roditeljskog nagovaranja da se vrati poslu, i da tamo dole nema tako opasnih stvari; nije slušao ni očeve reči: "U strahu su velike oči", ni njegovu kritiku, već bežao, zgrožen i prepadnut. A to radi i danas, baš zbog tog lošeg dana. Zbog dana kada je video mrtvačku glavu ispod njihove kuće. Koju je, a i još par njih, preneo i bacio napolje. To mesto kasnije tokom dana urediše i poravnaše, a svu zemlju od novog podruma rasporediše u zadnjem delu dvorišta. Otac se sa nekim braon komadima tada baš zadržao, ali nije ništa rekao ni kada ga je ovaj pitao o čudnom izgledu kamenja koje je pre bilo lobanja sa čudnovatom vilicom. Teško je bilo svaki put kada se setio tog događaja. Strašniji mu beše otac, čije je lice danima nakon toga bilo obojeno u mrak i čestu zabrinutost. Mislio je kako je očev brzi odlazak u grob baš zbog susreta sa tim mrtvacima od glave i par koščica, koje je, nakon završenih radova, morao da smrvi i izjednači sa ostalom zemljom iz dvorišta.
...