Prvo putovanje

Asgard, zemlja iz snova, svojom zlatnom bojom ispunjavala je maleni prozor mog svemirskog broda prvenca. Začu se zvuk kočenja jakih svetlosnih potisnika, znak za mene da je vreme silaska. Kako sam dospeo baš ovde zna moj računar, ne mnogo pričljive prirode. Sve tajne ovog puta velike nemogućnosti ostavimo za neko mirnije vreme, kada budem popravio brod koji je morao da se prizemlji.

Zakoračio sam po stazi sastavljenoj od sićušnih delova, mreži savršeno oblikovanih kamenčića, i posutoj nekim energetskim slojem pogodnim za lakše hodanje. Velika vrata zgrade, ispod komada planinskog venca vanzemaljskog sveta, bila su ostavljena u otvorenom stanju, možda za mene, koji je tamo bezglavo jurio.

Ne beše nikoga unutar prostorije od zidova sa ukrasnim notama i redom jednih te istih kipova, vernom imitacijom junaka ovog sveta ruku zauzetih jakim oružjem, niti se pojavi bilo kakav zvuk, sem mojih glasnih koraka. Soba je bila pravi beskrajni hodnik, mogao sam ići po njoj ali nikada ne dostići vrata koja su na svom dalekom kraju dozivala ka sebi sve zalutale goste.

 Išao sam puteljkom, sred tesnaca od blokova zgrade, prateći sam sve strane oblike kako se nadimaju ka meni svojim jasnim porukama o dobrodošlici i nekim nepravilnim crtežima koje doživeh kao pravu pretnju, znak da odavde pobegnem što pre. Na putu se pojavi prvo skretanje, pa slobodno krenuh po tom pravcu, i nađoh u dvorištu poplavljenom jakim sunčanim bljeskom.

...